Istorija kao nauka
•Istorija je nauka o prošlosti ljudskog društva, kroz proučavanje istorije saznajemo zajedničku istoriju čitavog čovečanstva
•Zašto učimo istoriju?
•Ono što su ljudi činili u prošlosti veoma utiče na svet u kojem danas živimo, svi savremeni politički, ekonomski, kulturni, društveni problemi imaju svoje korene u prošlosti, bez poznavanja tih korena nemoguće je razumevanje savremenih procesa
•Pojam istorija uveli su stari Grci, za njih je istorija (historia) prvobitno predstavljala znanje stečeno raspitivanjem i slušanjem, zatim poznavanje dogadjaja iz prošlosti i na kraju izlaganje dogadjaja iz prošlosti
•Ocem istorije smatra se Herodot, koji je pisao o grčko-persijskim ratovima, u njegovom delu prepliću se istorija i legenda, pošto on nije proveravao pouzdanost informacija o dogadjajima
•Istorija dobija karakteristike nauke u delu Tukidida, koji je pisao o Peloponeskom ratu, on je pisao na osnovu proverenih podataka i tako uspostavio naučni princip, zbog toga ga zovu „ocem istoriografije“.
•Istorija je učiteljica života (Historia magistra vitae est)-Marko Tulije Ciceron
•Rimski istoričar Tit Livije je smatrao da istorija ima zadatak da poduči ljudi da bolje razumeju vreme u kojem žive i da se pripreme za budućnost.
•O prošlosti saznajemo na osnovu ostataka prošlosti, koje nazivamo istorijskim izvorima
•Postoji više vrsta izvora
•Za istoričare su najvažniji pisani istorijski izvori (razne vrste dokumenata, zapisa, natpisa, pisanih na različitim materijalima: papirusu, pergamentu, glinenim tablicama, papiru...)
•Pisani istorijski izvori čuvaju se u arhivima i bibliotekama.
•Još jednu vrstu izvora čine usmeni istorijski izvori (usmena predanja, mitovi, legende)
•Savremeno doba i razvoj tehnologija omogućili su pojavu vizuelnih istorijskih izvora (zvučni, audio, video i kompjuterskih zapisi).
•Da bi pravilno razumeli dogadjaje, neophodno je da ih posmatramo u vremenskom i geografskom okviru
•Na osnovu izvora, istoričari nastoje da objasne zbivanja iz prošlosti
•Istoričari nisu savremenici dogadjaja, od dogadjaja iz razdvaja duži ili kraći vremenski period (istorijska distanca)
•Svaki istorijski dogadjaj ima: uzrok, povod, tok i posledicu.
•Uzrok je ono što je prethodilo dogadjaju, tj. okolnosti zbog kojih se nešto dogodilo, u dužem vremenskom periodu
•Povod je direktno povezan sa dogadjam ili procesom i neposredno je prethodio.
•Tok pokazuje kako se neki dogadjaj odvijao
•Posledica predstavlja nastavak, ono što je usledilo nakon nekog dogadjaja
•Istorijski dogadjaji i procesi nisu proizvod slučajnosti, već su povezani i proizilaze jedni iz drugih.
•Istorija kao nauka odgovara na pitanja: šta, kada, gde, kako i zašto
•Pitanje šta, definiše temu istraživanja
•Pitanje kada, definiše vremenski okvir dogadjaja (nekada tačan datum, nekada samo približno godina, decenija, pa čak i vek ili milenijum)
•Pitanje gde, definiše prostorni okvir (geografski ili klimatski uslovi)
•Pitanje kako, definiše opis dogadjaja
•Najznačajnije pitanje je zašto, njime se definiše uzrok dogadjaja
•Pomažu istoričaru u proučavanju prošlosti
•Osim hronologije i istorijske geografije u pomoćne istorijske nauke spadaju:
•Paleografija i epigrafika-proučavaju razvoj pisama i oblike slova, na osnovu tipa i veličine slova može se datirati neki dokument
•Diplomatika-proučava povelje (vrsta dokumenata, posebno značajnih za srednji vek)
•Heraldika-proučava grbove
•Numizmatika-proučava istoriju novca
•Grci su računali vreme od prvih Olimpijskih igara, 776.god. pre rodjenja Hrista, koje su održavane svake četiri godine
•Rimljani su računali vreme od legendarnog osnivanja grada Rima, 753.god. pre rodjenja Hrista
•U Vizantiji i srednjevekovnoj Srbiji vreme se računalo od stvaranja sveta, 5508.god. pre rodjenja Hrista (vizantijska era)
•Vreme od rodjenja Isusa Hrista pripada hrišćanskoj eri
•Hrišćansku eru je u 6.veku ustanovio Dionisije Mali, on je izračunao da je Isus rodjen 25.decembra 753.god. od osnivanja Rima, tako da 1.godina počinje nedelju dana kasnije 1.januara 754.god. od osnivanja Rima.
•Ova era je podeljena na manje periode
•Godina, decenija (10 godina), vek (100 godina), milenijum (1000 godina)
•U islamskim zemljama vreme se računa od prelaska Muhameda iz Meke u Medinu, 622.god. nakon rodjenja Hrista
•Julijanski kalendar je 45.god. p.n.e uveo Gaj Julije Cezar, korišćen je do 16.veka. Izradio ga je aleksandrijski astronom Sozigen
•Godina po julijanskom kalendaru je duža nego što je trajanje solarne godine, ta razlika svakih 128 godina naraste za 1 dan (trenutno je 13 dana)
•1582.god. papa Grgur XIII je proglasio novi kalendar, gregorijanski, nastao reformom julijanskog kalendara, taj kalendar je precizniji od julijanskog, razlika u odnosu na trajanje solarne godine naraste na svakih 3225 godina
•U Srbiji je gregorijanski kalendar u upotrebi od 1919.god
•Prošlost ljudskog roda deli se na praistoriju i istoriju, prekretnica izmedju njih je pronalazak pisma
•Praistorija je trajala od nastanka čoveka do pojave prvih pisama i prvih država (oko 3500.god. p.n.e.)
•Istorija se deli na: stari vek, srednji vek, novi vek, i savremeno doba.
- Предавач: Наташа Ђорђевић